Često čujem slične formulacije (upućene drugima ili nekada i meni samoj):
Nisi normalan/na* ako ti se sviđa balet.
Nisi normalan/na ako nosiš crvenu garderobu.
Nisi normalan/na ako voliš cveće.
Nisi normalan/na ako si vegan.
Nisi normalan/na ako voliš da učiš.
Nisi normalan/na ako patiš za njom/njim.
Nisi normalan/na ako želiš da skratiš kosu…
(*umesto nisi normalan/na može biti sijaset drugih uvredljivih kvalifikacija/osuda)
To što neko ceni/voli/želi/dopada mu se nešto što se razlikuje od onog ko opaža, ne znači da nije normalan, već da je u nečemu različit. Svi imamo drugačiji referentni okvir (cipele iz kojih posmatramo i doživljavamo sebe, svet i druge) i potpuno je očekivano da različite stvari/ljude volimo/želimo/cenimo. Različito od vas nije nužno loše nego jednostavno drugačije.
Kada se pojavi neko ko je drugačiji, umesto instant kvalifikacije, razmislite kako svet te osobe izgleda, iz njenih cipela i onda je mnogo veća verovatnoća da ćete tu različitost razumeti, a ne osuditi.
Učite decu da su ljudi drugačiji, a ne manje vredni, zbog izbora koji se razlikuju od njegovih/njenih, kako bi bilo manje “retarda” u njihovom svakodnevnom klasifikovanju ljudi i kako i sebe ne bi krstili tim imenom jednog dana kada shvate da su i oni sami po nečemu različiti od drugih.