U psihologiji je poznat pojam lokusa (locus, lat. mesto) kontrole još od sredine prošlog veka. Psiholog Džulijan Roter (1966) ga je definisao kao stepen do kog osoba percipira da ishod neke situacije u njenom životu zavisi od njenih sopstvenih akcija, odnosno sa druge strane od spoljnih sila na koje osoba nema uticaja (APA). S obzirom na to da se definicija odnosi na stepen izraženosti, znači da govorimo o kontinuumu. Na jednoj strani se nalazi unutrašnji lokus kontrole, koji se kod osobe vidi onda kada neko traži objašnjenja za određene akcije/dešavanja unutar sebe. Primer je da se osoba prema rezultatu ispita ophodi na način da pohvali ili kudi svoje sposobnosti i/ili radne navike, u zavisnosti od ishoda. Kada je dosta izražen unutrašnji lokus kontrole, osoba će tražiti razloge unutar sebe i onda kada su oni vezani za spoljnu situaciju. Sa druge strane je spoljašnji lokus kontrole, kod kog osoba traži uzroke određenih događaja u spoljašnjem svetu. Kod primera sa ispitom, onda bi razlozi za uspeh ili neuspeh na ispitu bili sreća, profesor… Kada je dosta izražen spoljašnji lokus kontrole, osoba će uvek tražiti razloge u spoljašnjem svetu, ne prihvatajući nikakvu odgovornost za svoje postupke.
Primer iz psihološke prakse na kome se može ilustrovati lokus kontrole je testiranje psihološkim mernim instrumentima/aparatima koji mere psihomotorne sposobnosti. To su aparati slični onome koji se koristi na lekarskim pregledima za vozačku dozvolu kod psihologa, s tim da stepen složenosti zadataka može varirati (biti i znatno veći) u zavisnosti od aparata i merene sposobnosti.
Kada ispitanik dobije instrukciju za zadatak, pokreće se aparat i beleže se reakcije koje su predmet merenja. Međutim, u ovim situacijama je uočljiv i deo ličnosti koji se odnosi na lokus kontrole. Ispitanici koji imaju spoljašnji lokus kontrole će prilikom grešaka, kada na primer pritiskaju pogrešne tastere, kriviti aparat. Što je izraženiji spoljašnji lokus kotrole biće im teže da prihvate da oni greše, a ne aparat. U ovakvim testiranjima za samog ispitanika je značajno što u jednom trenutku sam može da uvidi da je zapravo on taj koji greši, a da su spoljašnje okolnosti u redu. Ovaj podatak o lokusu kontrole se dalje može koristiti za psihološku procenu, kreiranje timova, kliničku praksu…
Slika: Pinterest