“Deca nisu „pronađeno blago“ koje je namenjeno za eksploataciju. Roditeljima je povereno fizičko, emocionalno i duhovno starateljstvo nad njihovom decom.“ Kenneth Adams
Dete je eksploatisano onda kada služi tome da bi roditelj zadovoljio svoje potrebe. Na primer, preterana okupiranost detetom uopšte ne mora da znači da roditelj time zadovoljava potrebe deteta, već da to radi da bi zadovoljio svoje, popunio prazninu koju oseća u sebi. To znači da dete ostane nezadovoljenih potreba, a stalno angažovanje roditelja čini privid da se desilo upravo suprotno. U ovakvom odnosu svest deteta da je neko stalno bio tu za njega, da ga zadovolji, a ipak stalni doživljaj (ispravan) da njegove potrebe nisu zadovoljene, čini najveću štetu detetu. Tokom odrastanja i u odrasloj dobi, ova deca/ljudi shvataju da je nešto ostalo nezadovoljeno, ali misle da sa njima nešto nije u redu jer su se roditelji toliko trudili oko njih, a to njima nije dovoljno! Misle da su nezahvalni i da stalno traže previše. Početak ozdravljenja je u razumevanju dinamike odnosa sa roditeljem, kao i razlučivanja toga čije je potrebe roditelj zaista zadovoljavao.
