Često čujem krilaticu da je dovoljno da samo nešto jako želiš i da će se to i ostvariti. Želja jeste nužan, ali ne i dovoljan uslov za postizanje nekog cilja. To znači da jeste potrebno da nešto želimo da bismo do toga i došli, ali je isto tako važno da je ta želja u skladu sa realnošću. Na primer, ja mogu jako da želim da postanem prima balerina, ali to jednostavno nije moguće da se desi, koliko god ja želela, jer nije u skladu sa realnošću, jer se nisam nikad bavila baletom a i ako bih sada počela, mogla bih ići jedino na treninge skrojene za rekreaciju odraslih. I to je sve.
Jako je važno da smo u dodiru sa sobom i da razumemo šta želimo. Takođe, dobro je da nekada naše želje izlaze malo iz okvira našeg trenutnog stadijuma razvoja jer zahtevaju dalji rast (naučili ste strani jezik za nivo B1, pa onda želite da dostignete nivo B2). Lav Vigotski bi rekao da je to zona narednog razvoja. Međutim, ako ispunjenje želje zahteva sposobnosti, znanja, veštine, koje prevazilaze ono što nas krasi u velikoj meri, onda je zasigurno da to nije realistična pozicija da u tom momentu tu želju ispunimo i da ćemo na taj način jedino postići da se osećamo nezadovoljno, nedovoljno, isfrustrirano… Stvari koje realno ne možete da postignete u startu, nisu stvari koje su merilo vaših sposobnosti.
Važno je da ne sputavate sebe u ispunjenju onoga što realno možete da uradite. Ne secite sebi krila! Ali je podjednako važno da ne očekujete od sebe da ispunite nešto što realno ne možete. Često mi se dešava da vidim da ljudi zanemaruju toliko divnih stvari koje mogu da postignu, toliko svojih sposobnosti, znanja, veština, jer svu svoju energiju usmere na one stvari koje im neće doneti uspeh.
Želite i rastite, razvijajte se tako da možete ispuniti i ono što sada nije moguće, ali imajte na umu i gde su vam ograničenja. Svi ih imamo. Osluškujte sebe na svom putu razvoja, jer ćete samo tako adekvatno ostvarivati svoje potencijale! 
