Psihološke granice su nevidljive, a sveprisutne u našim životima. Kada nam se ne dopada kako smo tretirani, mi to možemo drugoj osobi saopštiti, ali nema garancije da će ona promeniti ponašanje prema nama. Takođe, nije moguće da mi na neki način promenimo ponašanje te druge osobe, ali možemo svoje – tako što ćemo upravo granice postaviti na drugačiji način. Na primer, ako nam neko kaže nešto uvredljivo, mi mu možemo reći da takvo ophođenje nećemo na dalje dozvoljavati. Ako druga osoba to ne uvaži i nastavi sa vređanjem, uvek imamo opciju da jednostavno prekinemo komunikaciju. Drugi primer je da ukoliko podelimo sa nekim neku ličnu informaciju a on je prenese drugima, možemo redefinisati granice u smislu da više ne delimo stvari sa tom osobom, za koje bi nam smetalo da „odu“ dalje (ukoliko želimo da očuvamo ovaj odnos iz nekog razloga).
Ima više vrsta granica.
Fizičke granice. Naše telo je naše, ne pripada drugim ljudima (partnerima, roditeljima, ostalima) i imamo pravo da njime raspolažemo na način na koji nama odgovara. Dakle, mi odlučujemo da li je u redu da nas neko pipne, zagrli… (ovo se može odnositi i na to da li vam je u redu da neko ostvaruje fizički kontakt sa vašom decom ili ljubimcima).
Spiritualne/religijske granice. Ove granice uključuju odlučivanje o sopstvenim uverenjima ovog tipa, bez dozvoljavanja da nam neko nameće svoju veru u koju želi da nas preobrati ili da nas svojim komentarima odvraća od vere uopšte. Ovde spadaju i granice koje se odnose na primer na nedozvoljavanje diskriminatorskih i na nasilje podstičućih komentara u sopstvenom domu, ka nekoj religijskoj grupi.
Materijalne/finansijske granice. Ove granice su vezane za ličnu svojinu i novac i potpuno je u redu da odlučujemo o tome da li ćemo neke stvari deliti sa drugima, posuditi ih na neko vreme, kako ćemo trošiti sopstveni novac…
Emocionalne granice. Ove granice se odnose na to šta iz ličnog života želimo da podelimo sa drugima, kao i zahtev da se naše lične stvari ne prenose dalje, drugim ljudima. Takođe, emocionalne granice su nedozvoljavanje da nam se govori „ne budi tužna, ne budi ljuta“. Ne postoji neka viša instanca u našim životima koja treba da nam odredi kako da se osećamo.
Granice vezane za vreme. Ove granice se odnose na vašu slobodnu volju da svoje vreme koristitie onako kako želite, a ne onako kako bi vama bliski ljudi želeli ili čak društvo u kome živite. Na primer, širom sveta je veoma popularno da se bude dostupan 24/7, ali naravno da možete da birate za sebe drugačije.
Seksualne granice. Određivanje šta vam je u redu u razgovoru vezanom za seksualnost, seksualni identitet, preferencije u seksu, kao i aktivnostima vezanim za seks (dodir, poljubac, koitus), spada u ovu vrstu granica.
Intelektualne/etičke granice. Ove granice se odnose na vaša različita uverenja koja iznosite u svom okruženju. Takođe, može se odnositi na nedozvoljavanje iznošenja neetičkih ideja u vašem domu, podstrekavanje na njihovo poštovanje iako su sa vaše tačke gledišta te ideje štetne po druge (na primer, podsticanje na diskriminaciju prema različitim društvenim grupama, normalizovanje nasilja…).
Slika: Pinterest