U nekim okolnostima je proces žalovanja otežan i neophodna je psihoterapijska intervencija kako bi osoba nastavila sa svojim svakodnevnim životom. Kod nekih ljudi se dodatno uključuje i farmako terapija.
Neki od razloga koji usložnjavaju žalovanje:
1) Životno doba i status ožalošćenog spram preminulog – na primer, osobe koje izgube partnere a imaju zajedničku decu koja su mala i potrebno im je i dalje roditeljsko staranje ili osobe egzistencijalno zavisne od preminulog.
2) Okolnosti smrti – nasilne smrti ili smrti izazvane bolestima, koje pre samog smrtnog čina izmene obolelog do psihofizičke neprepoznatljivosti.
3) Životno doba preminulog – što je osoba mlađa i smrt manje “očekivana”, to je kompleksnost žalovanja potencijalno veća.
4) Relacija sa preminulim – neke smrti jednostavno ne treba da se dogode, u smislu prirodnog poretka stvari, kao na primer smrt deteta ili smrt brata/sestre koji su još uvek deca.
5) Kvalitet odnosa sa preminulim – nekada komplikacije nastaju zbog toga što je odnos ožalošćenog i preminulog bio nekvalitetan a „blizak“, na primer odnos sa preminulim roditeljem koji je bio i zlostavljač.
6) Ličnost ožalošćenog – kako osoba inače percipira realnost i kako na nju reaguje; žalovanje se često iskomplikuje kod ljudi koji imaju neku od dijagnoza poremećaja ličnosti ili ličnost sličnog načina funkcionisanja.
Primeri gubitaka sa kompleksnim žalovanjem koje sam imala u iskustvu u radu (grupisala sam više slučajeva u nekoliko kategorija):
– smrti dece
– smrti bližnjih nastupile dok je osoba bila beba (rad sa ranom traumom)
– smrti roditeljske figure koje su bile i zlostavljači
– smrti braće/sestara
– smrti bližnjih usled bolesti
– smrti različitih figura u životu osobe koja ima dijagnozu poremećaja ličnosti i u anamnezi mnogo traumatskih iskustava.
Važno je zapamtiti da kompleksnost ne znači i nemogućnost zaceljenja. Isto kao što i gubitak ne znači nemogućnost nastavljanja života.